Da, prva vrsta ježeva su evropski ježevi, oni šumski koje znamo iz priča i bajki (ako ih nismo videli uživo) koji su zaštićeni zakonom pa ih ne možete držati u kući. Druga vrsta ježeva su afrički ježevi, minijaturne verzije evropskih ježeva, koji su poželjni, preslatki i nezahtevni kućni ljubimci.

Afrički jež, poput svog evropskog šumskog rođaka, ima bodlje koje mu služe za odbranu. Zato ga treba pustiti da postepeno upozna svog vlasnika i navikne se na njegov miris, kako u pokušajima da ga uzmete u ruke ne bi došlo do bockanja. Kada se propisno upoznate, vaš mali jež će se vrlo brzo pripitomiti i postati umiljat, a opasnosti za vaše ruke više neće biti.

Ove životinjice danju uglavnom spavaju, a noću su aktivne. Najbolje je držati ga u kavezu ili terarijumu, vrlo slično kao hrčka ili morsko prase, sa piljevinom, točkom za okretanje, merdevinama, cevima, i posudicama za hranu. Naravno, možete ih uz nadzor puštati i van kaveza, jer za razliku od glodara, ježevi neće gristi kablove, tepih, nogare od stolica i drugi nameštaj.  Afrički ježevi vole i da se skrivaju, tako se osećaju sigurno dok spavaju, pa im treba obezbediti i, recimo, neke krpe ispod kojih će da se šćućure dok spavaju.

Ni ishrana ovih ježića nije zahtevna. U kućnim uslovima mogu se hraniti hranom za mačke (mokrom i suvom), a kako afrički jež voli voće i povrće možete mu davati paradajz, šargarepu, jabuku, bananu. Samo pazite da ne preterate, vole da jedu i skloni su debljanju.

Ako vaši roditelji nisu baš oduševljeni idejom da imate kućnog ljubimca (“jer ko će o njemu da brine”, “nisi ti dovoljno odgovoran/odgovorna”, “kako da mu nabavljam hranu”, “napraviće štetu u kući” itd), slobodno im pokažite ovaj tekst i sliku afričkog ježa. Nije zahtevan, a teško bi mu bilo ko mogao odoleti. 🙂 Kao dodatni argument možete iskoristiti i činjenicu da ga ima i Sićo ex Stuberi. 🙂

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here