Verovatno su se mnogi vas pitali zašto državu zapadne Evrope zovemo Nemačka, kada oni sami sebe zovu Deutsch, a za ostatak sveta su Germany. Odgovor se nalazi u davnoj prošlosti, kada su slovenska i germanska plemena bili komšije. Sloveni (slov – slovo) su bili daleko napredniji i pismeniji u odnosu na Nemce, te su im dali naziv po pridevu němъ (nemi).

Recimo da je to bio (pra)početak dodavanja geografskih prideva svemu što nam je nedovoljno poznato.

Znate li kako se zove ova alatka? Znate, naravno.

Na slici je, šta drugo, nego francuski ključ?! Međutim, Francuzi, gle čuda, ovaj alat zovu “engleski ključ” (clé anglaise). Odemo li u Englesku, videćemo da ga tamo zovu “majmunski ključ” (monkey key tool). Ameri su pojednostavili stvar i ovu alatku nazvali jednostavno – wrench.

Razotkrivanje ruske salate

Kraljica praznične trpeze ne samo da nije ruska, već veze nema s originalnim receptom! Ako ćemo u “sitna crevca”, rusku salatu je izmislio jedan belgijski kuvar koji je živeo i radio u Rusiji, a zvao se Olivije. Želevši da mu odaju priznanje za ovaj delikates koji je osvojio Evropu, Rusi su je nazvali Olivierova salata.

Osim majoneza, ona nema nikakve sličnosti s prvobitnom verzijom u koju su išli sledeći sastojci: meso divlje kokoške i dimljene patke, teleći jezik, repovi raka, francusko belo sirće, maslinovo ulje, senf… Usled revolucije u Rusiji, Olivierova salata je doživela pravu recesijsku transformaciju, te su skupi sastojci zamenjeni krompirom, jajetom, kiselim krastavčićima i šunkom, a u toj verziji smo je i mi prihvatili – i prekrstili.

Ah, ta Španija!

“Ma to je za mene špansko selo”, obično kažemo za nešto što nam je daleko, nepoznato, teško za shvatiti, a i ne trudimo se da razumemo. Ovo smo pokupili direktno od Nemaca (Das kommt mir spanisch vor) zbog Karla V (čija je majka bila sa španskog dvora), a koji je osim Nemačkom, vladao i Španijom. Novonastali kontakti dve tako različite zemlje doveli su do toga da Nemci za  nešto što im je daleko i nerazumljivo kažu da je jednostavno – špansko.

Ovome su skloni i još neki narodi, te tako imamo “nerazumevajuće parove”, pa tako Englezi i stari Rimljani ne razumeju Grke, Rusima, Grcima i Arapima je apstraktan kineski, na rumunskom su sela turska, a na turskom francuska… uglavnom, svaki narod ima svoje špansko selo.

Španska pita zaista postoji u Španiji, ali ni izbliza nije slična kao “ova naša”, za koju se mnoge domaćice kolebaju da li je španska ili carska. Dok u našoj dominira ajvar, Španci pitu prave s obiljem sira, spanaća ili piletine.

Jedno je izvesno – španska mušica je definitivno iz Španije, a njeno poreklo datira još iz vremena velikog nevaljalca Markiz de Sada koji je bubu naziva kantarid mleo i stavljao u čokoladu, te davao prostitutkama.

Ostale jezičko-geografske zapetljancije

Poljski WC nema veze s Poljskom, već s time što se nalazi na polju; isto važi i za poljski krevet.

Ono što mi zovemo švedski sto u Švedskoj je smörgåsbord i označava sto samo sa sendvičima, namesto gomile đakonija kao što se kod nas praktikuje.

Hamburška slanina, praška šunka i bečka šnicla (Wiener Schnitzel) zbilja imaju utemeljenje u svom nazivu. Što se tiče francuskog poljupca i kreveta, ako je neko proverio u praksi, neka nam javi.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here