Pre nego što napadneš nastavnika ili nastavnicu da nije fer ili da te ne voli (što ni ne mora, ali mora da bude korektan i pre svega da predaje gradivo adekvatno, razumljivo i ocenjuje pravedno), proveri da možda uzrok reakcijama svog predavača nisi zapravo – ti.

Da li se ponašaš neprimereno na času?

Proveri pre svega da li:

  • čačkaš mobilni tokom nastave, čak se ni ne trudiš to da sakriješ
  • ne slušaš lekcije, ismevaš to što on predaje, sprdaš se stalno
  • agresivan si prema nekome iz razreda (to ne znači nužno da se tučeš, agresija može biti i kad ismevaš nekog po viber grupama)
  • kasniš na časove, ne radiš domaće zadatke, učiš neredovno i nepotpuno
  • prepisuješ domaće i kontrolne zadatke, sklon si prevarama

Pa, iako je razumljivo da te muči osećaj neke nepravde, istina je da moraš da shvatiš da nastavnik nije neko ko je u školu došao samo da tebi i odeljenju ispredaje lekciju i samo da tebi i svima neku ocenu. Njegova (ili njena) uloga je mnogo veća, a to je da ti usadi znanje koje će ti jednog dana svakako koristiti. Možda ti se čini da ti nikad neće zatrebati znanje razlomaka, fotosinteza ili čitanje geografskih koordinata, ali moraš biti svestan (ili svesna) da su lekcije koje naučiš nešto kao što plastični rezervoari u domaćinstvu – nešto što napunimo i odložimo sve dok nam ne zatreba. Upravo je isto tako i sa znanjem. Recimo, istorija je u ovom trenutku jedan od predmeta koji su najviše “smor”, međutim, u svetu odraslih, nepoznavanje istorije je isto kao da si nepismen. Ako želiš da budeš akademski građanin, ne smeš da se sramotiš nepoznavanjem osnovnih činjenica.

Tako da pre nego što optužiš nastavnika, stavi se u njegovu poziciju i razmisli da li činiš nešto što izaziva njegov prekor.

Šta ako je ipak do nastavnika?

Ukoliko ovo što smo do sada naveli nije slučaj, ako ne činiš ništa neprimereno u toku časova ili u školi, svakako treba da razgovaraš pre svega sa roditeljima, ali i sa razrednim starešinom, školskim pedagogom i predočiš svoj problem, ali ne uz optuživanje, već racionalne dokaze.

Postoje brojne situacije u kojima i nastavnici zaista pokažu pristrasnost, ili izgube strpljenje što rezultira nekim neprimerenim reakcijama, kaznama ili merama. Ima i onih nastavnika koji su u fazonu “Bog zna za 5 (10), ja za 4 (9), a vi za 3,2,1 odnosno 8,7,6”. Ima nastavnika koji svoje frustracije, nezadovoljstvo uslovima, platom ili lične probleme izbacuju u okviru nastave. Iako do određene mere sve jeste ljudski, uloga nastavnika je pre svega da budu pedagozi. To znači da iznad svega moraju biti profesionalni i odgovorni.

Dakle, da bi školski život funkcionisao adekvatno, potrebno je da se nađe zlatna sredina, da se znanje zida od temelja naviše, kao što se gradi kuća. Vi sa svoje strane, kao oni rezervoari da budete otvoreni za upijanje i usvajanje znanja, nastavnici spremni da ga pruže. Dobri temelji, jaka armatura i strukturirana nastava, kreativnost i mašta, dosta truda sa obe strane i pre svega pozitivan stav. Sve van tih okvira možda i jeste razlog za reakciju. Tvoju da, ali i nastavnika ili nastavnice.

I još jednom, pre nego što napadneš nastavnika, nastavnicu, profesora ili učitelje, budi siguran da nisi uradio ili uradila nešto od gore navedenih stvari. Možda nije zaista OK da se oni ljute, ali stvarno nije OK ni da se ti ponašaš neodgovorno na času. Zar ne?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here